Rečnik pojmova
Adolescencija
Adolescencija – period u ljudskom razvoju od početka puberteta do zrelosti. Ona traje približno od 11. do 18. ili 21. godine. Ovaj period se ocenjuje kao kritičan, naročito u tehnički i tehnološki razvijenim društvima. Nekada su psiholozi više naglašavali značaj brzih i naglih fizičkih i fizioloških promena do kojih dolazi u ovom periodu. Sada psiholozi veći naglasak stavljaju na socijalne uslove i kulturu kao uzročnike teškoća u adolescenciji. Od tih socijalnih uslova pominju se zahtevi koje društvo postavlja mladima u to vreme, a koje nije lako ispuniti. To su zahtevi da se osamostale, da uspostave odgovarajuće odnose sa osobama istog i suprotnog pola, zahtevi u vezi sa budućim pozivom i u vezi sa izgrađivanjem životne filozofije i usvajanjem sistema vrednosti. U mnogim kulturama ovi zahtevi nisu tako kompleksni niti su ograničeni na određeni uzrast, pa ni adolescencija nije tako težak period prilagođavanja. Adolescencija je period traženja ličnog identiteta, traženja odgovora na pitanja „Ko sam ja?“, „Šta će biti moja uloga u društvu?“, „Hoću li uspeti u životu ili ću pretrpeti poraz?“. (Defektološki leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999)
Aktivno učenje
Aktivno učenje – svesna umna aktivnost radi usvajanja znanja u procesu nastave i vannastavnog rada. Aktivnim percipiranjem i mišljenjem, angažovanjem svih svojih mogućnosti, svesnim uočavanjem i uviđanjem bitnih veza i odnosa među pojavama i procesima, kao i svesnom usmerenošću mišljenja pojedinac stiče određene predstave. U školama za učenike sa smetnjama u razvoju značajna je uloga nastavnika-defektologa da učenicima pomogne da se, u skladu sa njihovim sposobnostima, osposobe za aktivno učenje. (Defektološki leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999)
Alfred Adler
Alfred Adler (1870-1937) – austrijski lekar i psiholog, bliski saradnik Sigmunda Frojda, ali i njegov oštar oponent. Naglašava značaj osećanja manje vrednosti, težnje ka moći i savršenstvu, suparništva, međuljudskih odnosa i kompenzacije u nastanku neuroza. (Defektološki leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999)
Altruizam
Altruizam – želja da se pomogne drugome. Ispoljava se na više načina, ali najčešće kao simpatija, čovekoljublje, požrtvovanje, nesebičnost. Osoba sa jakom altruističkom potrebom jednostavno voli ljude, nastoji da nešto dobro učini za njih, poseduje povećani senzibilitet da uoči lične teškoće i probleme ljudi, i visoku spremnost da im pruži neposrednu pomoć, ne očekujući od toga bilo kakvu ličnu dobit ili korist. Takve osobe se, po pravilu, oštro suprotstavljaju raznim vidovima sebičnosti. Ovaj vid ponašanja treba razlikovati od milosrđa i samarićanstva, koji se, takođe, ispoljavaju kao „delanje u korist bližnjih“, ali imaju drugu vrednosnu i motivacionu osnovu. (Defektološki leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999)
Alkoholizam
Alkoholizam je jedna od najrasprostranjenijih bolesti zavisnosti, odnosno toksikomanija. Po pravilu alkoholizam je psihogenog porekla ali uz znatan uticaj situacionih faktora zbog čega je ranije smatran porokom a ne bolešću. Ispoljava se kao gubitak sposobnosti uzdržavanja od prekomerne upotrebe alkohola, što dovodi do zavisnosti, narušavanja psihičkog i fizičkog zdravlja i socijalnih odnosa. Po rasprostranjenosti i štetnim posledicama po zdravlje, alkoholizam je odmah posle bolesti kardiovaskularnog sistema i malignih oboljenja. Zbog navedenih razloga u većini zemalja je obuhvaćen zdravstvenim osiguranjem kao bolest zavisnosti. Češći je kod muškaraca, ali ga i žene više skrivaju. Od ukupnog broja stanovništva, smatra se da je alkoholičara nekih od 2 – 3% celokupne populacije. Lečenje može biti fiziološko (lekovima poput antabusa), psihološko (terapijom i rehabilitacijom) i/ili socijalno grupnom terapijom. Porodična terapija, za koju se socijalni radnici mogu obučiti, najefikasniji je način lečenja. Prolongirana konzumacija alkohola i njegove posledice osećaju, osim samih zavisnika i njihove porodice i šira okolina. Smatra se da u okruženju svakog alkoholičara, pate i ispaštaju barem još tri osobe (fizički, psihički, socijalno, ekonomski, moralno itd.). (Vikipedija)
Bulimija
Bulimija (grč. bous – vo, limos – glad) – preterana glad i unošenje velikih količina hrane, što dovodi do gojaznosti. Često je udružena sa anoreksijom. (Defektološki leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999)
Čujenje i slušanje
Čujenje i slušanje – nisu sinonimne reči kako se često upotrebljavaju. Čujenje je fiziološki akt, a slušanje je psihološki proces u kojem se mehanički zvučni talasi pretvaraju u sadržaje svesti – reči. Zato treba razlikovati akt čujenja od akta slušanja, pri kojem zvuci u mozgu dobijaju sadržajnu, saznajnu komponentu – značenje, te se ne sluša ušima, već mozgom – korteksom. (Defektološki leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999)
Demencija
Demencija je progresivno i nepovratno propadanje intelektualnih sposobnosti i viših mentalnih funkcija (inteligencije, mišljenja, govora, pamćenja, učenja, imaginacije itd.) usled određenih organskih uzroka. To dovodi do poremećaja ličnosti i odnosa sa fizičkom i socijalnom.
Demencija je bolest populacije odraslog životnog doba. U osnovi ove pojave stoje morfološke, histološke i biohemijske promene mozga, kao prirodne pojave vezane za proces starenja. Predstavlja postupan gubitak mentalnih sposobnosti koji rezultuje gubitkom memorije, promenama ličnosti i gubitkom socijalnih sposobnosti. Ovo oboljenje nije normalan deo starenja, i kod većine ljudi se nikada ne razvije. (Vikipedija)
Disleksija
Disleksija – prema prof. dr Spaseniji Vladisavljević disleksija je okarakterisana kao poremećaj u učenju čitanja uprkos normalne inteligencije, dobrog vida, sistematske obuke i ostalih povoljnih edukativnih, psiholoških i socijalnih faktora. Disleksija se često naziva i razvojnom disleksijom jer se smatra da proizilazi iz problema dečijeg razvoja. (prof. dr Spaseniji Vladisavljević, Disleksija i disgrafija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991.)
Egocentrizam
Egocentrizam – okrenutost sebi, svom egu, svome JA, uzimanje u ubzir samo sopstvenog stava i shvatanja. Izrazita nesposobnost da se uživi u shvatanja i potrebe drugih lica. Prirodno se javlja tokom dečjeg razvoja i normalno iščezava sa polaskom deteta u školu. Novija istraživanja su pokazala da egocentrizam nije autonoman, kako je to ranije izgledalo, već je u znatnoj meri uslovljen načinom komuniciranja odraslih sa decom. Egocentrična je ona osoba koja se bavi sama sobom, a relativno je neosetljiva na ono što se odnosi na druge (nije uvek reč o sebičnoj osobi). Ispoljava ponašanje kojim upravljaju sopstveni interesi, a govor je zasnovan isključivo na sopstvenim potrebama (kao da govori sama sebi). (Defektološki leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999)
Frustracija
Frustracija – stanje u kome se nalazi pojedinac usled ometanja ili osujećenja u ispunjavanju nekog cilja. U stanju frustracija lice može reagovati prilagođavanjem na nastalu situaciju, ali i nerealno, neadekvatnim ponašanjem (napuštanjem cilja, okrivljavanjem drugih za neuspeh i sl.). Kao posledica frustracije može da dođe do agresivnosti, inhibicije, napetosti, pritiska, osećanja neuspeha, pa i do ogorčenja. Sposobnost da se nailaženjem na prepreku prilagodi situaciji i adekvatno reaguje naziva se frustraciona tolerancija. (Defektološki leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999)
Genogram
Genogram je način predstavljanja porodične strukture, relacija i istorija u najmanje tri porodične generacije. On je i mapa porodičnog života, odnosno grafički prikaz životnog sadržaja konkretne porodice. Osim što se njime može jednostavno prikazati struktura (članovi) odnosne porodice, moguće je prikazati i kvalitet odnosa koji između njih postoje. Ustanovljen krajem sedamdesetih godina prošlog vijeka i višestruko usavršavan, genogram je najveću primjenu imao u okviru porodične psihoterapije. U ovom teorijskom i terapijskom okviru, genogram je i danas prihvaćen, naročito u razvojnom i višegeneracijskom pristupu porodici.
Karl Gustav Jung
Karl Gustav Jung (nem. Carl Gustav Jung; Kesvil, 26. jul 1875 — Kiznaht, 6. jun 1961), švajcarski psihijatar, osnivač analitičke ili kompleksne psihologije u kojoj se razlikuju lično i kolektivno nesvesno.
Karl Gustav Jung je rođen 1875. godine u Kesvilu, u Švajcarskoj, kao sin protestantskog sveštenika. U toku gimnazijskog školovanja prvo je želeo da studira arheologiju, a zatim filologiju, da bi se na kraju opredelio za medicinu. Nakon završenih studija medicine u Bazelu, opredelio se za specijalizaciju psihijatrije. Već u 25. godini je postao asistent svetski poznatog psihijatra Eugena Blojlera, na njegovoj klinici za mentalne bolesti Burghelcli u Cirihu. U 27. godini je doktorirao, a u 30. je postao docent na Ciriškom univerzitetu. Godine 1903. oženio se Emom Raušenbah sa kojom je imao petoro dece i koja mu je bila saradnica do kraja života.
Godina 1907. predstavlja prekretnicu u Jungovom životu. Te godine je upoznao Sigmunda Frojda u Beču. Tom prilikom su razgovarali punih 13 sati. Divljenje je bilo obostrano. Jung je govorio da je Frojd prvi značajan čovek kojeg je sreo. Međutim, 1912. dolazi do razilaženja usled sukoba na teorijskom i ličnom planu. Nakon toga Jung osniva sopstvenu, analitičku ili kompleksnu psihologiju, kako bi ukazao na razliku u odnosu na psihoanalizu. Na teorijskom planu, Jung je kritikovao Frojdovo prenaglašavanje seksualnosti u životu čoveka.
Karl Gustav Jung, jedan od najoriginalnijih mislilaca 20. veka, umro je 1961. godine u švajcarskom mestu Kisnahtu. (Vikipedija)
Kriminalitet
Kriminalitet – društvena pojava koja se manifestuje raznim oblicima asocijalnog ponašanja koji su zakonom utvrđeni kao krivična dela. U širem smislu, kriminalitet obuhvata društveno opasna dela i protivpravne delatnosti za koje je propisana određena društvena sankcija. Kriminalitet je pojava koja se menja u prostoru i vremenu, kako po oblicima ispoljavanja, tako i po načinima sankcionisanja. (Defektološki leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999)
Laž
Laž – svesni iskaz namerno dat kao neistinit. Namerno izvrtanje ili zaobilaženje istine u iskazima. Iskaz koji ne odgovara materijalnoj istini u objektivnom smislu, odnosno kojim s potvrđuju činjenice za koje se zna da ne postoje, ili se negira postojanje činjenica za koje se zna da postoje. Cilj je izbegavanje negativnih posledica koje bi osoba koja laže možda snosila zbog učinjenog dela. Drugi značajan razlog laganja neke osobe je da bi sebe predstavila boljom nego što jeste radi pridobijanja naklonosti ili neke dobiti. Najzad, laž koja se ne može objasniti pomenutim razlozima smatra se patološkom pojavom. Pravno posmatrano – laž je krivično delo protiv pravosuđa ako se lažni iskaz daje pred sudom u arbitražnom, administrativnom, kaznenom ili upravnom postupku. (Defektološki leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999)
Marginalizovane grupe
Pod marginalizovanim grupama podrazumevamo grupe koje su na periferiji, neuticajne i koje su uskraćene za pristup socijalnim, ekonomskim, političkim i kulturnim pravima koja su dostupna drugima.
Terminologija i značenje:
- Prema Konvenciji UN, osobe sa invaliditetom su one osobe koje imaju dugotrajna fizička, mentalna, intelektualna ili senzorna oštečenja koja ih, u interakciji sa različitim preprekama, mogu omesti u punom i delotvornom učešću u društvu na jednakim osnovama sa drugima.
- Invaliditet – Preambula Predloga međunarodne konvencije o pravima osoba sa invaliditetom stoji na stanovištvu da invalidnost proističe iz interakcije osoba sa oštećenjima sa barijerama koje se odražavaju u stavovima zajednice, a otežavaju puno i efektivno učešće osoba sa invaliditetom u društvu na osnovu jednakosti sa ostalim članovima tog društva.
- Medicinski pristup ( model ) invalidnosti – sagledava invalidnost kao individualni problem, direktno prouzrokovan bolešće, povredom ili nekim drugim oštećenjem zdravlja i zbog toga zahteva medicinsku pomoć i negu koju pružaju profesionaci.
- Socijalni pristup ( model ) invalidnosti – shvata probleme koje osobe sa invaliditetom imaju kao socijalno definisan i kreiran problem, kao proizvod socijalne organizacije i stavlja težište na barijere sa kojima se ososbe sa invaliditetom suočavaju u svakodnevnom životu – kako kao pojedinci, tako i kao grupe. (MA Slobodan Martinović, Centar za istraživanje u politici Argument Prijepolje)
Narcizam
Narcizam – ljubav prema samom sebi; boginja Nemezis je učinila da se Narcis zaljubi u sopstveni lik u vodi, te se otuda samozaljubljenost naziva narcizam. U psihoanalizi se smatra da je narcizam rana etapa u ljudskom razvoju, ili neurotična fiksacija za tu etapu. Često sadrži i erotsku komponentu. Za narcisoidnu osobu je karakteristično ponašanje koje je neposredno uslovljeno narcističkim crtama karaktera. Ispoljava se kao težnja za dominacijom i kao izrazito nekritičan odnos prema sebi i svojim postupcima. (Defektološki leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999)
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je vrsta neuroze koju karakterišu opsesivne (prinudne, intruzivne, nametljive) misli i kompulzivne (prisilne) radnje (zadaci ili rituali) u pokušaju da se redukuje ili neutrališe nerealan strah (strepnja ili anksioznost). Osoba obavlja radnje koje doživljava kao tuđe, nametnute i neprijatne, a ako se usprotivi tom porivu, strah, osećanje krivice i strepnja se intenziviraju.
Izvršenje prisilne radnje ili izgovaranje nekih reči donosi privremeno rasterećenje ili redukciju napetosti i strepnje, ali se potreba za prisilnim radnjama ubrzo ponovo javlja čime se ponavlja čitav postupak. (Vikipedija)
Prevencija mentalnih poremećaja
Prevencija se, najčešće, definiše kao „združena primena medicinskih, psiholoških i socijalnih mera“ koje imaju za cilj:
- da uklone činioce štetne po zdravlje čoveka,
- da omoguće da se fizičke i duhovne sposobnosti čoveka razvijaju na najbolji mogući način,
- da obezbede pravovremenu i adekvatnu pomoć u vidu lečenja i rehabilitacije obolelim članovima društvene zajednice (Kaličanin i Bojanin, 1985).
Uobičajena je podela na primarnu, sekundarnu i tercijalnu prevenciju.
Primarna prevencija predstavlja „združenu primenu medicinskih, psiholoških i socijalnih mera“ koje imaju za cilj da spreče pojavu bolesti i da incidenciju obolevanja svedu na najmanju moguću meru. Uspeh mera primarne prevencije procenjuje se incidencijom, odnosno brojem novih slučajeva koji su oboleli u određenom vremenskom periodu u populaciji u kojoj se sprovode mere primarne prevencije.
Sekundarna prevencija obuhvata ranu dijagnostiku i ranu terapiju bolesti. Uspeh mera sekundarne prevencije procenjuje se prevalencijom, odnosno ukupnim brojem bolesnika koji postoje u određenom vremenskom periodu u određenoj populaciji.
Tercijalna prevencija ima za cilj da suzbije i ograniči posledice bolesti i da ponovo uspostavi sposobnosti koje su zbog bolesti izgubljene ili da sačuva one koje su ugrožene. Efikasnost mera tercijalne prevencije procenjuje se invaliditetom bolesnika u datoj populaciji u određenom vremenskom periodu. (Jelena Vlajković, Prevencija mentalnih poremećaja)
Razvojna disfazija
Razvojna disfazija je razvojni poremećaj, odnosno nemogućnost i teškoća u razumevanju i izražavanju jezika, praćena nemogućnošću izgovora velikog broja glasova, nepravilnoj upotrebi gramatičkih oblika (agramatizam), nesposobnost verbalnog izražavanja i teškoće u pamćenju reči.
Rudolf Štajner
Rudolf Štajner, osnivač i do današnjeg dana najpoznatiji predstavnik Valdorfske pedagogije, rođen je 1861. godine u Donjem Kraljevcu, malom austrijskom mestu. Česte selidbe u detinjstvu, uslovljene prirodom posla njegovog oca (bio je šef železnice), pomogle su njegovo rano sazrevanje i osamostaljivanje, ali i podsticale radoznalost i želju za upoznavanjem stvari koje je sretao u svom okruženju. (Vikipedija)
Samerhil
Samerhil (engl. Summerhill) je nekonvencionalna škola koju je 1921. u Helerau blizu Drezdena osnovao škotski pedagog Aleksandar Saterlend Nil (Alexander Sutherland Neill). Danas se škola nalazi u Lejstonu, Safok, Engleska.[1] U toj školi deca imaju drugačija prava i odgovornosti nego u tradicionalnim školama.
Deca koja pohađaju Samerhil nisu obavezna da dolaze na nastavu ako to ne žele. Sami odlučuju da li će raditi u školskim radionicama, igrati se, čitati, ili lenčariti. Učitelji im ne nameću svoje stavove a Nil kaže da je jedino što je za decu u budućnosti bitno da budu srećna, a nipošto da ispunjavaju roditeljska i društvena očekivanja.
Nil je u Samerhil često primao problematičnu decu u čijem je vaspitanju koristio nekonvencionalne metode kao što su nagrađivanje deteta kad bi ovo nešto ukralo, dopuštanje uništavanja školske imovine, dopuštanje da dete godinama uopšte ne prisustvuje ni jednom času i druge, zbog čega su ga neki stručnjaci kritikovali iako su kod prevaspitavanja takve dece ti metodi često bili efikasni.
Nil sam priznaje svoje neuspehe s nekom decom koja bi u školu dolazila starija i s dosta problema nakupljenih tokom odrastanja. Zato se Nil orijentisao na prijem mlađe dece na koju društvo još nije imalo prilike „nepovoljno“ uticati. (Vikipedija)
Sigmund Frojd
Sigmund Frojd (1856-1941) – austrijski neuropsihijatar i osnivač teorije psihoanalize. Jedan od najvećih umova XX veka. Napisao je dvadeset četiri toma studija, rasprava i većih dela u kojima je izneo svoje originalne teorije o nagonima, posebno polnom i nagonu smrti, o nesvesnom, presvesnom i svesnom, o snovima, o uzrocima i lečenju neuroza, o razvoju, sklopovima i funkcijama ličnosti, o religiji, društvu i drugom. Zahvaljujući njemu i njegovim sledbenicima dopunjena i proširena psihoanaliza uvedena je u sve oblasti ljudske delatnosti – u psihologiju, psihopatologiju, antropologiju, biologiju, filozofiju, istoriju, umetnost, religiju i dr. (Defektološki leksikon, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999)
Tolerancija ili trpeljivost
Tolerancija ili trpeljivost je pojam iz oblasti društva, kulture ili religije koji se odnosi na kolektivnu i pojedinačnu praksu prihvatanja i saradnje sa osobama koje nisu iste vere, ne misle na isti način, imaju drugačiji politički stav ili se razlikuju po nekom drugom osnovu. Tolerancija uključuje svesnu odluku da se postupi nenasilno ili uzdržano. Zasnovana je i na verskim učenjima svih dominantnih religija, ali i na državnim zakonima koji ustanovljavaju pravo na različito mišljenje i neugrožavanje pojedinca. (Vikipedija)
Učenje
Učenje je relativno trajna i progresivna promena ličnosti i ponašanja individue nastala kao rezultat prethodne aktivnosti iste, tj. iskustva.
Učenjem se stiču navike, motorne veštine, usvajaju se znanja i informacije, društvena pravila i socijalne norme, razvijaju se interesovanja i motivi, formiraju se socijalni stavovi, vrednosti i idelogije, razvijaju se i menjaju osobine ličnosti itd. (Vikipedija)
Valdorf pedagogija
Valdorf pedagogija – humani pristup celovitom biću deteta, zasnivanje plana i programa na razvojnim potrebama dece određenog uzrasta, razvijanje duševnih snaga deteta kroz umetnički pristup sadržajima i razvijanje osećaja zajedništva čine da ovaj obrazovni model postaje sve privlačniji roditeljima i nastavnicima na našim prostorima.
Volja
Volja je sposobnost čoveka da svesno upravlja svojom deltnošću u postizanju postavljenog cilja. Cilj koji čovek postavlja sebi u životu može da bude dalek ili blizak. Ponekad je za njegovo ostvarenje potreban i ceo život. Prepreke na putu do postavljenog cilja mogu biti minimalne, ali ponekad zahtevaju i natčovečanske napore. Zato je potrebna volja, tj. ona strana psihičkog života čoveka koja se ispoljava kroz svesne i celishodne voljne radnje, koje su tesno povezane sa naporom volje usmerene na ostvarenje postavljenih ciljeva. (Vikipedija)
Zdravlje
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti već i potpuno fizičko, psihičko i društveno blagostanje. Na ovaj način je Svetska zdravstvena organizacija definisala zdravlje, a poslednjih godina definicija je proširena da bi uključila sposobnost da se vodi „društveno i ekonomski produktivan život“. (Vikipedija)